Jedna od legendi kaže da je Golubačka tvrdjava dobila ime po devojci koja se zvala Golubana, o čijoj se lepoti naširoko pisalo, i kako su svi bili očarani njenom lepotom, pa je i sam turski paša želeo ljubav ove devojke.
Ako vam kažem da put ka Istočnoj Srbiji vodi duž Dunava, da ćete tamo probati najbolja vina, da ćete naići na netaknutu prirodu, da ćete izbeći gužve na koje smo navikli na ostalim turističkim atrakcijama, da li će to biti dovoljno dobar razlog da se uputite ka Golubačkoj tvrdjavi, Djerdapu, Kladovu i Neogtinu.
Ramska tvrdjava
Kada smo se uputili na ovu stranu, odlučli smo da iskoristimo sav potencijal koji Dunav nosi sa sobom. Tako je naša prva stanica bila Ramska tvrdjava, koja je od skora otvorena za posetioce. Možda malo manja od Golubačke, ali svakako vredna posete. Sagradili su je Turci 1483. godine, za vreme sultana Bajazita ll, a podignuta je na ostacima monumentalnog antičko-vizantijskog objekta. Legenda kaže da je turski sultan, došavši ovde, zadivljen lepotom prostro ćilim za molitvu, pomolio se Bogu i rekao: Na mestu ovog mog ihrama, sagradite mi grad. Tako je selo Ram i dobilo ime. Sigurna sam da će vas pogled sa Ramske tvrdjave oduševiti. Cena ulaznice je 300 dinara.[/bigletter]
Kafana Kod Šilje
Dalje smo nastavili ka Golubačkoj tvrdjavi, ali smo na putu ka tamo, napravili kratku pauzu za ručak, pa ako ste ljubitelji ribe, preporučujem da posetite kafanu Kod Šilje i probate soma, kečigu ili smudj. Možda vam na prvi pogled neće delovati kao kafana koja obećava, ali verujte meni na reč da ćete imati prilike da probate specijalitete, i sve to će za dve osobe da bude manje od 1500 dinara (od čorbe do salate).
Paša je pokušao da osvoji srce prelepe devojke raskošnim poklonima, ali ih je devojka sve odbila. Za kaznu, zatvorio ju je u ‘Šešir kulu’ tvrdjave, a društvo su joj pravili golubovi. Po pašinom naredjenju, Golubana je prebačena na pustu stenu da bi se pokajala. Zbog toga se stena, koja i danas viri iz Dunava zove ‘Baba-kaj’, što na turskom znači ‘pokaj se’
Golubačka tvrdjava
A sada ću vam predstaviti turističku atrakciju, koja u poslednje vreme okuplja mnogo turista, i sa razlogom može da bude primer svim turističkim organizacijama, kako se profesionalno pristupa poslu. Već na parkingu će vas dočekati osoblje koje će vam objasniti šta, gde i kako. Sve je jasno ubeleženo na mapi, koju dobijete na šalteru na kome se kupuju karte. Postoje četiri zone – zelena, plava, crvena i crna. U trenutku kada smo mi bili u poseti, bila je dozvoljena samo zelena zona, ali i više nego dovoljno da se vratite par vekova unazad i shvatite šta je ljudska ruka napravila. Ako vas zanimaju ostale zone, na njihovom sajtu imate informacije kada je koja otvorena za posetioce. Moj savet je da tvrdjavu obidjete tokom radnog dana, kako biste izbegli gužvu, ali imajte na umu da ponedeljkom tvrdjava nije otvorena za posetioce. Nama je bilo posebno zanimljivo što je bila izložba slika sa Tare, na kojoj smo bili samo par dana pre naše posete Golupcu. Cena ulaznice je 600 dinara, i u cenu ulaznice je uključen parking.
Misterija je i dalje ko ga je i kada podigao. Prvi put se u pisanom obliku pominje 1335. godine kao tvrdjava sa ugarskom posadom. Tokom srednjeg veka, vodile su se mnoge bitke oko njega, naročito izmedju Osmanskog carstva i Kraljevine Madjarske, a od 1867. godine predat je na upravljanje knezu Mihailu Obrenoviću. Dugo godina je kroz tvrdjavu prolazio magistralni put, kojim su oštećene obe kapije utvrdjenja. 2011. godine je Republika Srbija ovaj prostor proglasila Turističkim prostorom, krenula je rekonstrukcija, i od 2019. godine Golubačka tvrdjava okuplja na stotine posetioca svakoga dana, a vama predlažem da dodjete i da se uverite u njenu lepotu.
Lepenski vir
Naša poslednja stanica za ovu mini turu, koja se može spakovati u jedan dan, bilo je arheološko nalazište, danas muzej, Lepenski vir. Još jedno prijatno iznenadjenje, i još jedna turistička atrakcija, koja od samog ulaska u objekat obećava. Muzej je modernog stila, ali opet je u sebi zadržao istoriju staru 8000 godina. Kada sam pričala sa starijima (našim roditeljima, babama i dedama), svi su rekli da je Lepenski vir oduvek izgledao svetski i da ih ne čudi što je situacija i dalje takva. Ljubazni gospodin koji radi u muzeju nas je uveo u mini bioskopsku salu, gde smo odgledali kratki film, oko 15 minuta, kako su naš poznati areheolog i akademik doktor Dragoslav Srejović i njegova ekipa otkrivali deo po deo istorije. Ja sam poznata po tome da mogu da zaplačem kad me nešto čačne, a taj film me je zaista čačnuo, tako da sva sreća je da smo bili sami u sali.
U sledećoj prostoriji muzeja su izloženi predmeti koje su pronalazili tokom iskopavanja. Tu je bilo svega – od nakita, oružja, raznih skulptura, pa sve do rogova životinja i skeleta ljudi. Najpoznatija skulptura, za koju ste verovatno čuli ili na časovima istorije ili na časovima likovne kulture je Praroditeljka.
U muzeju postoji i 3d tura, koja vas vodi kroz selo kako je nekada izgledalo, a kada produžite napred i izadjete iz muzeja, videćete pletenu kućicu kako se veruje da je nekada izgledala. Čitavoj atmosferi doprinosi i to što se muzej nalazi na samom Dunavu, i sve vreme se čuje cvrkut ptica i zrikavaca. Cena ulaznice je 500 dinara.
Još mnogo toga je ostalo videti na ovoj strani Dunava, i nadam se da ćemo se uskoro vratiti ovde, kako bih upotpunila iskustvo, ali i ovu priču koju delim sa vama. Do tada, selimo se u vinske krajeve i pravimo priču o vinima koja su obeležje Negotinske Krajine, ali i priču o prirodnim lepotama koje ovaj kraj nudi.
Kako ti se čini?