Vikend u Sarajevu

Za Sarajevo mogu slobodno da kažem da je grad sa dušom, i grad koji vas neće ostaviti ravnodušnim. U to sam se uverila svaki put kad sam ga posetila, a posetila sam ga mnogo puta. Moje asocijacije na Sarajevo su sevdah, ćevapi, bosanska kahva, tufahije, minareti, rahat lokum, fildžani i džezve, moji jarani i još mnogo toga. 

U slučaju da želite da osetite pravi duh Sarajeva, savetujem vam da u njemu provedete par dana (svakako više od jednog vikenda) i da odsednete u Baščaršiji, kako bi doživljaj bio kompletan. A ako vam je potrebna pomoć, u smislu, šta ne smete propustiti dok ste u Sarajevu, ja ću sa vama podeliti moje omiljene aktivnosti u tom gradu.

Deset upola sa lukom

Mišljenja su podeljena gde su najbolji ćevapi u Sarajevu. Ja mislim da gde god da sednete nećete da pogrešite, jer su svuda skoro pa podjednako dobri. Mesta gde ih ja najčešće jedem su Ferhatović i Hodžić. Često će vam reći da probate i kod Želja i Mrkve, ali ja sam više klub Ferhatović/Hodžić.

Pored ćevapa, predlažem vam da probate i sudžukice, tradicionalne kobasice od najkvalitetnijeg govedjeg mesa. Ko god je probao, nije se pokajao. A za one prave gurmane, bubrezi u loju su nešto što se ne sme propustiti.

Obrok po osobi uglavnom iznese oko 6 evra, sa pićem.

Bosanska kahva

Pod ovim nazivom ćete je naći u njihovoj karti pića. Vrlo je bitno naglasiti da želite bosansku, a ne na primer tursku, jer se način spremanja razlikuje. Naime, dok u Turskoj kafu spremaju tako što mlevenu kafu pomešaju sa šećerom, i preliju proključalu vodu preko, bosansku kafu prave tako što sačekaju da voda proključa pa onda dodaju kafu. Razlika je pre svega u gustini, bosanska kafa je gušća, i oni tvrde da vole da osete ukus kafe. Razlika je i u načinu služenja, u Bosni ćete kafu dobiti u džezvi, dok u Turskoj džezva ostaje u kuhinji. 

Dakle, da rezimiramo, ako naručite kafu u Bosni, dobićete gustu kafu, posluženu u džezvi, a zatim ćete da je sipate u fildžan, a ako pak odete u Tursku, dobićete kafu direktno u fildžanu i malo će biti redja i ukus će biti manjeg intenziteta.

Cena kafe varira, ali je uglavnom oko 2 KM, što je oko 100 dinara. Uz kafu obavezno dobijate i ratluk i vodu.

Moj predlog za ispijanje kafe je mesto pod nazivom Morića han. 

Morića han

U zlatno doba Sarajeva, tokom 16. veka, postojalo je preko pedeset hanova. Trgovci sa istoka i zapada, dolazili su ovde kako bi prenoćili, ali su pored prenoćišta ovde mogli da pronadju i kupce, kako bi prodali robu bez direktnog izlaska na pijacu. Jedini sačuvani han danas u Sarajevu je upravo Morića han, koji je sagradjen 1551. godine. 

Hanovi su bili nazivani po zakupcima hana, odnosno handžijama. 1659. godine, Morića han bio je poznat kao Hadži-Beširov han, a ime koje danas nosi dobio je u prvoj polovini 19. veka, po imenu prvih zakupca hana – Mustafa-age Morića i njegovog sina Ibrahim-age.

Danas se u prizemlju nalaze prodavnica persijskih tepiha, nacionalni restoran, kafana i turistička agencija, a kafana je mesto kome se ja uvek vraćam, jer to je ona autentičnost Sarajeva za kojom svi tragamo kada smo tamo. Morića han nalazi se u Baščaršiji.

Baščaršija

Baščaršija je glavna turistička atrackija Sarajeva. Izgradjena je u 15. veku kada je Isa Beg Isaković osnovao celi grad. Ime Baščaršija potiče od turske reči ‘baš’ koja znači ‘glavna’. Zbog velikog požara koji je zadesio Sarajevo u 19. veku, Baščaršija je danas dvostruko manja. Sve stare kućice, pored kojih ćete prolaziti ako se budete šetali Baščaršijom, u kojima se danas nalaze prodavnice, sagradjene su u vreme Osmanlijskog carstva.

Na kraju, ili na početku glavne džade (kako je oni zovu, i ja ne mogu da je zovem drugačije), nalazi se Sebilj, čuvena česma. Sebilj je reč arapskog porekla i znači ‘put’, a kao izraz označava objekat, odnosno fontanu posebnog oblika na trgovima, na kojoj je sebiljdžija zahvatao vodu iz korita i besplatno napajao žedne. Baš na tom trgu nalazi se mnogo golubova, koje možete da hranite i da napravite spektakulrane fotke.

I ono što bi možda trebalo da znate jeste da alkohol u ovom delu grada nije dozvoljen, tako da ako ste planirali neku ludu pijanku, bolje ovde popijte kafu pre iste, kako biste ostali budni što duže, a onda van Baščaršije možete i u ovu vrstu provoda.

Vidikovci

Kako se nalazi u kotlini, sa mnogih uzvišenja pružaju se fantastični pogledi na sam grad. Ja ću izdvojiti par vidikovaca na kojima sam ja bila.

Kafe Kamarija Point of view

U slučaju da želite da se izolujete od buke i gužve, kafe Kamarija je idealno mesto za tako nešto. Pogled se pruža na ceo grad, a kafić se nalazi u malo beloj kući, koja izgleda kao da je na drvetu. Osoblje je jako ljubazno, i ponudiće vam neke od njihovih sveže cedjenih sokova. Ni ovde nećete moći da poručite alkoholna pića, ali vam garantujem da vam to neće umanjiti doživljaj. Ovog puta kada sam posetila Kamariju, nisam stigla da uslikam, tako da ću ostaviti fotku od pre 3 godine (samim tim je i kvalitet fotke malo lošiji)

Trebević

Prvi put sam prilikom ove posete išla žičarom do Trebevića, i to je svakako nešto što treba da stavite na TODO listu, jer od vožnje žičarom pa sve do samog pogleda je prelepo.

Trebević je planina na nadmorskoj visini od 1629 metara i nadovezuje se na Jahorinu. Ono što je zanimljivo za ovu planinu je da je ovde za potrebe Olimpijskih igara 1984. godine izgradjena bob staza, koja je i danas ostala u skoro istom obliku, samo je sada iscrtana grafitima, i možete šetati po njoj. U blizini bob staze nalazi se i hotel Pino, gde možete odmoriti od šetnje i popiti kafu ili pojesti dooobro nafilovane palačinke.

Povratna karta za vožnju žičarom je 20 KM, što je otprilike 1000 dinara. U slučaju da se plašite visine ili iz nekog razloga ne možete da idete žičarom, do gore se možete popeti i kolima.

Hotel Hecco Deluxe

Treći vidikovac sa koga se pruža fantastičan pogled je hotel Hecco Deluxe, koji se nalazi odmah pored Vječne vatre. Kafić hotela, gde mogu dolaziti i ljudi koji nisu gosti hotela, nalazi se na poslednjem spratu, i sa svih strana gleda na grad – i na Baščaršiju, i na Miljacku i na moderan deo grada, kako ja volim da ga zovem.

Slastičarnice

Grizla bi me savest da ne pomenem njihove slatkiše, a da sam gore u jednom delu teksta pomenula palačinke. U Sarajevo ne možete da dodjete a da ne probate njihove tufahije, tulumbe, baklave, rahat lokum i moj omiljeni kolač tri leće. Možda tri leće izgleda kao kad ti baba ponudi jabuke da jedeš kad joj zatražiš slatko, ali ovo je nešto najukusnije, ili što bi moj muž rekao – osvežava a ne goji.

Za sve sladokusce preporučujem poslastičarnicu sa tradicijom – Egipat. Tu možete da probate njihov čuven sladoled. Postoji i priča da je Penelope Kruz tokom snimanja filma, krajem novembra došla i tražila sladoled, medjutim kako je njima sezona sladoleda do oktobra, nisu bili u mogućnosti da joj ostvare želju, pa su pokušali da je smire sa par kolača. Medjutim, to joj nije bilo dovoljno, i rekla je da snima još dva dana i da očekuje sladoled. Nažalost, sladoled tog puta nije probala, te su je zamolili da dodje neki drugi put.

Nargila

Šiša, odnosno nargila, kod nas postaje sve popularnija, ali moji počeci su bili baš ovde u Sarajevu, i to je aktivnost koju ne propuštam nikad. Uvek sa nama ide neka nova ekipa, i uvek se provedemo fantastično. Verovatno ljudima okolo izgledamo presmešno jer ko šta radi, mi se smejemo, fotkamo i pućkamo, a vrlo često se takmičimo ko će više dima da izaci. Na fotkama možete videti ko je apsolutni šampion.

Cena nargile sa pićem je bila oko 2 KM po osobi, dakle oko 100 dinara.

Inat kuća

Kad ste se dobro najeli i napili, vreme je za još malo priča iz Sarajeva. Meni je najsimpatičnija priča o Inat kući, koja se nalazi preko puta Vijećnice. Nekada se nalazila na mestu gde je sada Vijećnica. Da bi se Vijećnica izgradila, bilo je potrebno srušiti dva hana i jednu privatnu kuću. Vlasnik kuće je zahtevao da mu kao naknada isplati kesa dukata, i da se kuća prenese deo po deo na drugu stranu Miljacke. Tako su i uradili, a zbog inata vlasnika, kuća je nazvana inat kuća. Danas je ova kuća restoran sa tradicionalnom bosanskom hranom.

Čajdžinica Džirlo

Simbol ove čajdžinice je harizmatičan gospodin Husein, koji je i vlasnik i konobar. Od njega i njegove žene ćete dobiti savršenu uslugu uz po koju priču o tradiciji ispijanja kafe, salepa, čajeva. Ako se sećate priče sa početka ovog blog posta, kako se kuva, a i ispija kafa, lekciju smo dobili upravo u ovoj čajdžinici. A salep je napitak koji potiče iz Turske i arapskih zemalja, dobija se kada se osuši koren dve orhideje i samelje, skuva mleko, i sve to pomeša dobija se salep. 

Fakultet likovnih umetnosti

I za kraj predstavljanja Sarajeva iz mog ugla, ostavila sam zgradu, koja je po mom mišljenju najlepša zgrada u ovom gradu. U pitanju je Fakultet likovnih umetnosti. Ovaj objekat je prva i jedina evangelistička crkva u vreme austrougarske uprave. Izgradjena je 1899. godine, a danas se nalazi na listi zaštićenih objekata Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog značaja.

Još mnogo mesta je ostalo koje nisam spomenula, jer ovog puta nisam stigla da ih posetim, ali se nadam da ću se uskoro vratiti u Sarajevo i kompletirati ovu priču, uz još neke zanimljivosti koje budem čula od prijatelja koji žive ovde. Ono što vam preporučujem da obavezno posetite, iako ja nisam stigla ovog puta, je Vrelo Bosne, i da kroz aleju platana prodjete fijakerom. 

Do sledećeg putovanja!